U najnovijoj kolumni Marko Vidojković se osvrnuo na upadljivo odsustvo izveštavanja o masovnom ubici iz Mladenovca. Već duži vremenski period režimski mediji se optužuju da ne žele da izveštavaju o njemu, zato što je bio inspirisan rijalitijem i Kristijanom Golubovićem redovnim gostom TV Pinka.
Piše: Marko Vidojković
Prošlo je nekoliko meseci od pokolja u školi na Vračaru. Zahvljujujući nespremnosti vlasti da pokrene bilo kakve korake ka normalizaciji društva, nasilje je postalo deo svakodnevnice.
Cena života je nikad niža, a vesti o napadima i pokušajima ubistva se pojavljuju na svakih par dana.
Oni koji su preuzeli kanalisanje narodnog revolta, pokazali su se kao ljudi bez ideje i stigli smo do te tačke, da je dva meseca kasnije na društvenim mrežama najveći hit fotografija devojke koja drži transparenet “Nasilje je kada ne znam kada kreće bus”.
Više od same fotografije govori oduševljenje demonstranata sa jednom takvom parolom. Nakon dva meseca velikog revolta zbog ubistava na Vračari i u Mladenovcu, nismo ništa postigli.
To jest postigli smo to da se povod protesta relativizovao i da su izborni zahtevi jednostavno pali u zaborav.
Dva masovna zločina, polako postaju deo naše prošlosti, ma koliko mi sebe ubeđivali da je suprotno. To nas dovodi u stravičnu situaciju, da bi budući zločini ove vrste mogli da budu predstavljeni kao nešto normalno u Srbiji.
Sa druge strane režimski mediji svakodnevno plasiraju izveštaje o ubici iz Rubnikara, kao svoje udarne vesti.
Svakog dana iz “dobro obaveštenih izbora “imaju neke dojave iz psihjatrije u kojoj se ubica nalazi. O njemu se izveštava do poslednjeg detalje, a tekstovi imaju stotine komentara.
Preko devedeset odsto komentatora kaže da ubica nikada ne sme da se nađe na slobodi, ali istovremeno o ubici iz Mladenovca nema nikakvih vesti, ne računajući oni da je u ćeliji pretukao svog cimera.
Povremeno se pojavi neka vest o njegovoj porodici, ali ne i o njemu. Ne znamo zašto se o njemu ne izveštava, ali moram da skrenem pažnju na odsustvo informacija o ubici.
