Dve male ribe plivaju kroz okean. U prolazu vide jednu stariju ribu i pozdrave je.Starija riba im uzvraća pozdravom i pita ih: “Zdravo, kakva je voda”. Kad su se malo udaljili, jedna od riba upita drugu: “Šta ovaj priča? Šta je to voda?”.
Piše: Mihailo Jovićević
Da pokušamo da objasnimo ovaj dijalog sa jednom parabolom.
Dva mlađa demonstranta na protestu Srbija protiv nasilja, prolaze kroz gužvu. U prolazu sretnu starog Otporaša, koji je rušio režim 90-ih godina.
Momci ga pozdrave, on im klimne glavom i dobaci u prolazu “Zdravo momci, kakva nam je demokratija danas?”. Demonstranti se mimoiđu sa Otporašem, pa jedan kaže drugom: “Šta ovaj priča kakva demokratija?”.
Želim da malo smanjim pritisak i brige u Srbiji koje su sve veće, a odnose se na formu i suštinu ovih protesta koji su ušli u treći mesec.
Mislim da stalna pitanja, da li će se protesti ugasiti tokom leta, da li će manji broj ljudi otupiti oštricu i da li će nestati energije u masi, dali je ispravno blokirati puteve i mostove, kao da li su organizatori ostali bez ideja.
Neko bi rekao da sve gledamo pogrešno i da treba posvetiti pažnju individualnim trenucima oslobađanja pojedinca.
Ipak to se ne bi dopalo Tviterašima, svako ko bi izneo takav stav bio bi razapet od strane vikend-ratnika, koji su besni na Vučića, Gašića i Karleušu. Drugi deo Tvitera bi se na to smejao, kao i ona dva mlada demonstranta sa početka teksta.
Ustvari tako izgleda borba za demokratiju. Ja nisam optimista i ne želim da ovaj tekst ima pozitivan ton.
Ova borba će biti puna frustracija, provokacija nekome će biti na momente i besmislena sve dok jednog dana niotkuda bude imala smisla. Biće tu pogrešnih poteza, provokatora i puno agonije sve dok jednog trenutka ne shvatimo da se Srbija promenila.
To se neće desiti zbog blokade Gazele, već zato što je promena morala da se desi. Nema prečice.
