Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u sredu da će uvesti novu carinu od 10% na sav uvoz u SAD, kao i veće carine za neke od najvećih trgovinskih partnera, čime će nastaviti i proširiti trgovinski rat koji je započeo nakon povratka u Belu kuću.
Ove nove carine će stvoriti dodatne barijere u najvećoj svetskoj ekonomiji, čime će se promeniti procesi koji su decenijama unapređivali globalnu trgovinu. Očekuje se da će druge zemlje uvesti kontramere, što bi moglo dovesti do značajnog rasta cena, prenosi RSE.
Tramp je na događaju u Beloj kući izjavio da je ova mera “naša deklaracija nezavisnosti” i da stavlja Ameriku na prvo mesto. Na istom događaju u Vrtu ruža, prikazana je tabla s novim carinama za većinu zemalja, koje se kreću od 10% do 49%.
Među zemljama na spisku s novim carinama su i Srbija (37%), Bosna i Hercegovina (35%) i Severna Makedonija (33%).
Predsednik je naveo da trgovinski deficit nije samo ekonomski problem, već da predstavlja “nacionalnu vanrednu situaciju”. On je dodao da su neke zemlje, koje smatramo prijateljima, gore po pitanju trgovine od naših neprijatelja.
Tramp je takođe ukazao na to da SAD subvencionišu mnoge zemlje, uključujući Meksiko i Kanadu, i postavio pitanje kada će te zemlje početi da se brinu o sebi.
Evropskoj uniji je uveden carinski namet od 20%, dok je za Veliku Britaniju on 10%, a za Švajcarsku 31%. Za Kinu će carine iznositi 34%, za Tajvan 32%, za Južnu Koreju 25%, a za Japan 24%. Najviše carine su uvedene Kambodži (49%), a za Vijetnam 46%.
Trampova administracija je nedavno objavila da će carine na uvoz automobila koje je najavio prošle nedelje stupiti na snagu 3. aprila. Takođe, uveo je carine od 20% na sav uvoz iz Kine, kao i 25% na čelik i aluminijum, što je prošireno na proizvode vredne skoro 150 milijardi dolara.
Njegovi savetnici navode da će carine pomoći da se vrate proizvodni kapaciteti koji su od strateške važnosti za SAD.
Međutim, ekonomisti upozoravaju da bi carine mogle usporiti globalnu ekonomiju, povećati rizik od recesije i značajno povećati troškove života američkih porodica. Zabrinutost zbog carina već je usporila proizvodnju u svetu, a takođe je podstakla prodaju automobila i drugih uvezenih proizvoda, jer potrošači požurili da ih kupe pre nego što cene porastu.
U isto vreme, nestabilnost na finansijskim tržištima je dovela do značajnog pada vrednosti američkih akcija, koje su od februara izgubile skoro pet hiljada milijardi dolara.
