Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je 23. juna da je Srbija obustavila izvoz municije. Ova vest dolazi samo nekoliko dana nakon što je zvanična Moskva osudila prodavanje oružja Ukrajini.
Odgovarajući na pitanje novinara da li je Srbija time što je slala municiju Izraelu zauzela stranu u sukobu Izraela i Irana, Vučić je istakao da je država stopirala sve isporuke i da se municija trenutno koristi samo za potrebe Vojske Srbije.
„U ovom trenutku ništa ne izvozimo. Sve je zaustavljeno. Za svaki eventualni izvoz u budućnosti biće potrebne posebne odluke, u skladu s interesima naše zemlje. Najviši državni organi biće blagovremeno obavešteni“, naveo je Vučić.
Nakon sednice proširenog kolegijuma načelnika Generalštaba, dodao je da je odluka o dozvoli izvoza municije Izraelu doneta nakon napada Hamasa u oktobru 2023, ali da je sada situacija drugačija i da Srbija više ne izvozi ništa, već snabdeva isključivo sopstvenu vojsku.
Podaci o tome šta tačno Srbija izvozi i u kojim količinama nisu javno dostupni, a Ministarstvo odbrane već nekoliko godina ne objavljuje izveštaje o dozvolama za izvoz naoružanja.
Komentarišući kritike u vezi sa izvozom oružja, Vučić je rekao da država mora da brine i o bezbednosti i o zaposlenima u namenskoj industriji. On je postavio pitanje gde je uopšte moguće izvoziti oružje ako se, kako je naveo, zabranjuje izvoz i u Aziju, i u Afriku, i u Evropu, i u Ameriku.
„Ako ga ne možemo nikud izvoziti, šta preostaje – Antarktik? Pošto smo videli da se srpska municija pojavljuje u Ukrajini, s obe strane fronta, i pošto se svi žale, jedini način da to rešimo jeste da municija od sada ide samo u naše kasarne“, naglasio je predsednik.
Zvanični Beograd je više puta negirao da direktno izvozi oružje u Ukrajinu ili Rusiju, uz objašnjenje da ne može kontrolisati dalje kretanje oružja ako se prodaje preko trećih zemalja.
Kada je reč o sukobu Izraela i Irana, Vučić je istakao da Srbija želi mir u tom regionu i da smatra i Izrael i Iran prijateljskim državama. Potvrdio je i da je u direktnom kontaktu sa predsednicima obe zemlje.
On je takođe izjavio da Srbija želi čvrste i strateške odnose sa SAD, ali je kritikovao američke napade na iranske ciljeve, navodeći da je time prekršeno međunarodno pravo.
Izrael je 13. juna izveo napad na Iran, pogodivši više meta, uključujući i nuklearni objekat i civilna naselja, u kojima je stradalo više visokih iranskih zvaničnika i civila. Iran je uzvratio napadima dronovima i balističkim raketama na izraelske vojne položaje.
SAD su se uključile 22. juna, kada je predsednik Donald Tramp potvrdio da su američki bombarderi gađali tri iranska nuklearna objekta. Iranski ministar spoljnih poslova potom je izjavio da je diplomatija „postala nemoguća“ nakon američkog napada.
Prema podacima iranskog ministarstva zdravlja, od početka sukoba poginulo je najmanje 430 ljudi u Iranu, dok je u Izraelu, po zvaničnim podacima, stradalo najmanje 24 osobe.
